Somavita: Priča o Tvorcu

 Ma daj ..nismo to učili! Otkud ti to? Nikome to ne pada na pamet – ti si i tako lud!

I tako ne dozvoljavamo promenu. Vrtimo se u začaranom krugu. Da li je naš razum programiran da ne može drugačije? Ali Srce ne može biti programirano.

Obraćate li pažnju na onoga ko vam je dao mogućnost da sve znate i imate, da se radujete i tugujete? Dao vam je mogućnost, a ako je ne iskoristite …Nije otac, nije ni majka niti onaj koji mislite da jeste. A on i onaj kome se obraćamo očigledno nisu isto.

Kad se obraćate bogu, kom bogu se obraćate? (odgovorite samo sebi; jeli teško biti iskren prema sebi?).  Ima ih više: bog rata, bog ljubavi, ovaj, onaj….dakle nije samo jedan, a onaj koji je sve stvorio je samo jedan. Ne najveći, nego jedan. On je iznad svega, iznad lošeg i dobrog. „Neka bude volja tvoja“!

Tvorac nam daje ljubav i snagu i mogućnost za sve što stvoriti možemo/znamo iako smo ga zapostavili. On volju svoju ne menja – njegova Ljubav je bezuslovna. Malo li je?

Ako nešto ne znamo ili ne radimo dobro, imamo priliku da to ispravimo/uskladimo.

Nemojte ga moliti, već samo pokažite poštovanje i ljubav prema njemu, naravno iskreno, iz Srca. Dozvolite vašem srcu da govori i da bude njegov deo. Nemojte se ni krstiti – nema potrebe. Ritual krštenja je nastao pre nešto više od 1000 godina (kako li su živeli oni ranije?). Sam akt moljenja je ponižavajući a Tvorac nije stvorio niže biće koje mora stalmo da pokazuje svoju potčinjenost i da traži oprost jer je grešno stvoreno (čija bi to greška bila?). Stvoreni smo da poštujemo i volimo, da stvaramo i širimo Radost. Činimo i greške, nismo perfektni. Da jesmo nebi nam Život ni trebao.  Suština našeg postojanja su Poštovanje i Ljubav (najznačajniji pojmovi moraju počinjati velikim slovom). Na putovanju spoznaje samog sebe su i greške putokazi..

Ovde može da se kaže: “kad čovek nešto ne razume, on to proglasi za glupost”. Naravno, uvek važi tvorčeva: “neka bude volja tvoja”, pa i u ovom slučaju koji nije samo slučaj već opredeljenje: razum ili srce! Srce zna, ali mu mi ne dozvoljavamo – razum ga potiskuje. Sve on zna, a mi ne primećujemo da ne zna sve – čak ni kad patimo….uvek je neko drugi kriv…lakše nam tako.

U našim životima razum/logika kolo vodi. Onda je jasno zašto među ljudima nedostaje ljubavi a gde ima ljubavi nema sukoba, već samo usklađivanje, harmonizacija, rezonancija.

Zašto smo nezadovoljni, tražimo, trčimo, ….nikad mira. Veliki Vladeta Jerotić je ponajbolje definisao sreću: „sreća je mir“. Kad Duša ničega željna nije, ništa je ne pritiska, niti bilo šta mora – a želi. Želi da kreira, da stvara, da daje, da druge usrećuje – da živi. Beskrajna energija i radost postojanja. Zašto bežimo od radosti u brigu? Briga je u razumu a ne u Srcu. U Srcu je samo Ljubav.

Život je emocija/strast a ne samo funkcionisanje. „Važno je danima dati više Života, a ne Životu dati više dana“.

Ostalo se samo odvija. Naša briga, koja nikome i ničemu ne pomaže, je i ovde suvišna..

Da možda nešto drugačije radimo, verujemo, mislimo/znamo i da budemo svesni. Da budemo zahvalni na datom i omogućenom ili zahvalnost za nas ne postoji? Kako vi reagujete na nezahvalnost/ignorisanje?

Ako želimo neku promenu, najpre moramo sebe promeniti. Život je ogledalo, i u njemu ćemo samo videti rezultate našeg delovanja. One kakve želimo ili ne – to zavisi samo od nas: „neka bude volja tvoja“.

PR tekst