Panični napad u snu: Okidač, simptomi i kako ga smiriti

 Šta je panični napad u snu - jer ako ste ga osetili, odlično znate da postoji. Panični napad u snu predstavlja iznenadni talas intenzivnog straha ili anksioznosti koji se javlja tokom sna. Osobe koje ga dožive često se bude sa ubrzanim srcem, znojenjem, drhtavicom ili osećajem da gube kontrolu. Iako se razlikuje od klasičnih noćnih mora, simptomi mogu biti jednako intenzivni.

Simptomi paničnog napada u snu

Simptomi mogu početi naglo i obično uključuju:

Simptom	Opis
Ubrzan rad srca	Palpitacije koje se javljaju naglo i intenzivno
Znojenje	Naglo pojačano znojenje tokom sna
Drhtavica	Tremor ili drhtanje tela bez očiglednog razloga
Osećaj gušenja	Teško disanje ili osećaj pritiska u grudima
Strah od gubitka kontrole	Intenzivan osećaj panike ili predosećaj opasnosti
Vrtoglavica i mučnina	Mogući osećaj nestabilnosti po buđenju
Nemogućnost da se probudite	Slično paralizi sna, ali sa jakim strahom

Uzroci paničnog napada u snu

Uzroci mogu biti različiti i često uključuju kombinaciju psiholoških i fizioloških faktora:

1. Stres i anksioznost – Hronični stres može uzrokovati da mozak reaguje panikom čak i tokom sna.
2. Noćne more i trauma – Traumatska iskustva povećavaju rizik od paničnih napada u snu.
3. Promene u spavanju – Nedostatak sna ili poremećaji spavanja, poput nesanice ili apneje, mogu biti okidači.
4. Genetska predispozicija – Porodična istorija anksioznih poremećaja povećava rizik.
5. Zdravstveni problemi – Hormonske promene, hronične bolesti ili korišćenje određenih lekova.

Kako prepoznati panični napad u snu?

1. Naglo buđenje sa osećajem intenzivnog straha
2. Fizički simptomi poput ubrzanog srca, znojenja, drhtavice
3. Osećaj gubitka kontrole
4. Trajanje napada obično nekoliko minuta, ali posledice mogu trajati satima
5. Često se pamti u detalje, za razliku od običnih noćnih mora

Korisničko iskustvo:

"Probudio/la sam se usred noći sa jakim stezanjem u grudima i osećajem da ne mogu da dišem. Tek posle nekoliko minuta sam shvatila da je u pitanju panični napad u snu", otkrila nam je Svetlana (32).

Ukoliko nisi sigurna, pogledaj na sledećem linku tačno šta podrazumeva razlika između anksioznosti i depresije. 

Kako se nositi sa paničnim napadom u snu

Kratkoročne strategije

1. Duboko disanje – kontrolisano disanje može pomoći da se telo umiri
2. Mentalna afirmacija – ponavljanje smirujućih rečenica
3. Lagana šetnja ili istezanje – pomaže da se smanji napetost

Dugoročne strategije

1. Redovan san i higijena spavanja
2. Tehnike opuštanja – meditacija, joga, vođena vizualizacija
3. Psihoterapija – kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) pokazala je odlične rezultate
4. Lekovi – u određenim slučajevima lekar može preporučiti anksiolitike

Ako se često osećate umorno - pogledajte na linku savete za brzo podizanje energije. 

Stručni saveti:

Psihoterapeut dr Radivoje Delić pružio je stručne informacije o paničnim napadima koje možemo da usvojimo kao savete i o onima koji se dešavaju tokom spavanja. 

- Napadi panike su iznenadni talasi intenzivnog straha koji se javljaju neočekivano i bez očiglednog okidača - rekao je dr Delić.

- Mogu biti praćeni simptomima poput ubrzanog rada srca, otežanog disanja, znojenja i osećaja gušenja, objasnio je dr Delić na stranici hipno-psihocentar. 

Takođe, visokopoštovani psiholog iz Njujorka najjednostavnije je objasnila da - noćni panični napadi mogu nastati bez očiglednog uzroka i probuditi osobu iz sna. Takođe, iako su simptomi koje smo gore pomenuli zastrašujući, nisu opasni. Noćni panični napadi obično traju samo nekoliko minuta, ali mogu da potraju neko vreme da se smirite i ponovo zaspite. 

Osobe koje imaju noćne panične napade često imaju i dnevne panične napade. Nije poznato šta uzrokuje panične napade, ali mogu postojati faktori kao što su genetika, stres i određene promene u načinu na koji delovi vašeg mozga funkcionišu. U nekim slučajevima, osnovno stanje, kao što je poremećaj spavanja, astma ili poremećaj štitne žlezde, može izazvati simptome panike, rekla je psiholog, prenosi MayoClinic. 

Kada se obratiti lekaru

Napadi postaju učestali (više puta nedeljno)
Fizički simptomi su intenzivni i otežavaju svakodnevne aktivnosti
Postoji strah od spavanja
Pojavljuju se simptomi depresije ili hronične anksioznosti

Najčešća pitanja o paničnim napadima u snu

Da li panični napadi mogu biti opasni po život?

Panični napadi sami po sebi nisu opasni po život. Simptomi poput ubrzanog rada srca i gušenja mogu biti zastrašujući, ali obično nisu fizički opasni. Osobe sa srčanim problemima treba da se posavetuju sa lekarom.

Koja je razlika između napada panike i anksioznosti?

Napad panike je iznenadan i intenzivan talas straha koji traje nekoliko minuta, dok je anksioznost dugotrajan osećaj brige ili napetosti. Napad panike se pojavljuje neočekivano, dok anksioznost može biti stalno prisutna.

Kako sprečiti ponavljanje paničnog napada?

Preventivne strategije uključuju redovno vežbanje, pravilno spavanje, smanjenje stresa, tehnike disanja i meditaciju. Psihoterapija, posebno kognitivno-bihevioralna terapija (KBT), može značajno smanjiti učestalost napada.

Da li se panični napadi javljaju samo kod odraslih?

Ne, panični napadi mogu se javiti kod tinejdžera i mladih odraslih. Retko se javljaju kod male dece, ali je važno pratiti simptome i potražiti stručnu pomoć ako se ponavljaju.

Mogu li noćni panični napadi biti povezani sa stresom ili traumom?

Da, stres, trauma ili hronična anksioznost mogu povećati verovatnoću noćnih paničnih napada. Identifikovanje i smanjenje okidača, kao i terapija, može pomoći u prevenciji.

Kada treba potražiti stručnu pomoć?

Ako se napadi ponavljaju, ometaju san ili svakodnevni život, potrebno je obratiti se psihijatru ili psihoterapeutu. Stručna pomoć uključuje terapiju, savete za prevenciju i, u nekim slučajevima, lekove.

Kako se ljudi osećaju nakon noćnog paničnog napada?

Mnogi ljudi osećaju iscrpljenost, zbunjenost ili strah da će se napad ponoviti. Neki prijavljuju ubrzan rad srca i tremor još neko vreme nakon što napad prođe.

Da li lekovi pomažu kod noćnih paničnih napada?

Da, lekovi poput selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) ili anksiolitika mogu smanjiti učestalost napada. Međutim, uvek je neophodna konsultacija sa lekarom pre upotrebe.

Da li se panični napadi mogu potpuno eliminisati?

Iako neki ljudi potpuno prestanu da imaju napade, kod drugih je cilj da se smanji njihova učestalost i intenzitet. Kombinacija psihoterapije, lekova i strategija samopomoći daje najbolje rezultate.

Pogledajte ovde kako anksioznost utiče na seksualni život. 

Zaključak: Panični napadi u snu su intenzivna, ali upravljiva pojava. Prepoznavanjem simptoma, vođenjem dnevnika sna, tehnikama opuštanja i stručnom podrškom, moguće je značajno smanjiti njihovu učestalost i intenzitet.