Do kog kolena se nasleđuju bolesti jedno je od najčešćih pitanja u genetskim savetovalištima. Genetika igra ključnu ulogu u određivanju rizika za nasledne bolesti, ali i u oblikovanju fizičkih osobina, temperamenta i predispozicija. U nastavku saznajte šta se prenosi sa oca, šta sa majke, kao i do kog stepena srodstva lekari smatraju nasledne rizike relevantnim.
Do kog kolena se nasleđuju bolesti?
Bolesti se najčešće posmatraju do trećeg kolena srodstva (roditelji, braća/sestre, bake i deke, ujaci, stričevi, tetke, pa i prvi rođaci). Razlog je taj što se rizik značajno smanjuje kod daljih srodnika, iako genetski materijal i dalje postoji.
- Roditelji – ako su nosioci iste nasledne bolesti, rizik za dete može biti veoma visok.
- Bake, deke i ujaci – lekari i dalje prate jer postoji moguća genetska predispozicija.
- Dalja rodbina – kod četvrtog kolena i dalje, verovatnoća prenošenja značajno opada.
👉 Genetičari naglašavaju da, iako genetika ima veliki uticaj, na ispoljavanje bolesti utiču i životne navike, ishrana i okruženje.
Šta deca nasleđuju od oca?
Nasleđivanje sa očeve strane nosi specifične osobine, jer muškarci prenose Y hromozom (kod sinova), kao i autosomne gene.
Najčešće nasledne osobine od oca su:
- Pol deteta – otac određuje da li će dete biti muško ili žensko.
- Crte lica i građa tela.
- Sklonost ka ćelavosti (ako dolazi sa očeve strane, rizik je veći).
- Predispozicija za bolesti srca i visok krvni pritisak.
Šta deca nasleđuju od majke?
Majke prenose ne samo autosome, već i mitohondrijalnu DNK, koja je ključna za ćelijsku energiju.
Najčešće nasledne osobine od majke su:
- Mitohondrijalne bolesti (isključivo preko majke).
- Predispozicija za probleme sa štitnom žlezdom.
- Boja i tekstura kose.
- Imunitet i sklonost autoimunim bolestima.
Nasleđivanje boje očiju
Jedna od najzanimljivijih tema u genetici je nasleđivanje boje očiju. Nekada se smatralo da samo jedan gen određuje boju očiju, ali danas znamo da u tome učestvuje više od 15 gena.
- Smeđa boja očiju – dominantna i najčešće se prenosi na potomstvo.
- Plave oči – nasleđuju se ako oba roditelja nose recesivne gene za plavu boju.
- Zelena boja očiju – ređa i rezultat kombinacije različitih genetskih varijanti.
👉 Deca često mogu naslediti boju očiju koja ne odgovara direktno nijednom roditelju, jer se geni „mešaju“ i aktiviraju u različitim kombinacijama.
Najčešće nasledne bolesti po kolenima
| Koleno | Najčešće bolesti koje se prate | Rizik za potomstvo |
|---|---|---|
| I koleno (roditelji) | Dijabetes tip 1 i 2, hipertenzija, srčane bolesti, određeni karcinomi | Visok |
| II koleno (bake, deke, braća/sestre) | Astma, alergije, autoimune bolesti, nasledne mentalne bolesti | Srednje visok |
| III koleno (ujaci, stričevi, tetke, prvi rođaci) | Retke genetske mutacije, određeni oblici karcinoma | Niži |
| IV koleno i dalje | Minimalan rizik | Veoma nizak |
Nije svaki rak nasledan - ali ovi se najčešće nasleđuju
Nisu svi karcinomi nasledni, ali postoji nekoliko tipova kod kojih genetika značajno povećava rizik. Procene pokazuju da oko 5–10% svih karcinoma ima snažnu naslednu komponentu — to znači da u porodicama postoji mutacija koja povećava verovatnoću obolevanja.
- Karcinom dojke — često povezan sa mutacijama gena BRCA1 i BRCA2; porodična istorija povećava rizik i zahteva češće skrininge.
- Karcinom jajnika — takođe povezan sa BRCA mutacijama; porodični oboleli ukazuju na potrebu za genetskim savetovanjem.
- Kolorektalni karcinom — može biti deo naslednih sindroma kao što su Lynch sindrom (HNPCC) i familijarna adenomatozna polipoza (FAP).
- Karcinom pankreasa — nasledni oblici su povezani sa mutacijama u genima poput BRCA2 i PALB2.
- Melanom — nasledni oblik može biti povezan sa mutacijom u genu CDKN2A.
- Retinoblastom — retki, ali često nasledni oblik raka oka kod dece (mutacija u genu RB1).
- Prostata — porodična istorija i određene genetske varijante povećavaju rizik.
Da li je rak pluća nasledan?
Rak pluća u najvećem broju nije nasledan, već je povezan sa spoljnim faktorima (najčešće pušenje, ali i izloženost azbestu, radonu, zagađenju vazduha).
Ipak, postoji blaga genetska predispozicija - ako je više članova porodice obolelo, rizik je nešto veći, ali nema jasnog naslednog sindroma kao kod raka dojke ili jajnika. Dakle, nasleđuje se sklonost, a ne sama bolest.
Da li je rak debelog creva nasledan?
Ovde je nešto drugačija situacija, jer je rak tebelog creva kolorektalni karcinom (pomenuli smo ga iznad). Oko 70-75% je sporadično, ali oko 25% slučajeva ima porodičnu komponentu. Oko 5% slučajeva je striktno nasledno.
Nasledan je posebno ukoliko se javlja u mlađem životnom dobu.
Rak grlića materice nije nasledan
Glavni uzrok je uporna infekcija visokorizičnim tipovima HPV virusa (posebno tipovi 16 i 18). Nasledni faktor ima samo mali indirektni uticaj - na primer, ako žena ima genetsku predispoziciju za slabiji imunitet, to može povećati šanse za HPV virusom, a pogledajte u našem odvojenom tekstu - klikom na link - simptome HPV virusa.
Važno: prisustvo karcinoma u porodici ne znači automatski da ćete i vi oboleti — često je reč o povećanoj predispoziciji. Ako u porodici postoji nekoliko obolelih, posebno u relativno ranoj životnoj dobi (<50–55 godina), preporučuje se:
- saveti genetičara i/ili genetsko testiranje,
- individualizovani program skrininga (raniji i učestaliji pregledi),
- razgovor o preventivnim merama i mogućnostima praćenja.
Često postavljena pitanja
❓ Da li se sve bolesti nasleđuju?
Ne. Neke bolesti su isključivo genetske (cistična fibroza, "Duchenne" mišićna distrofija, Hemofilija, Daunov sindrom...), dok druge zavise od načina života, ishrane i spoljašnjih faktora.
❓ Ako u porodici postoji rak, da li ću ga i ja naslediti?
Ne nužno. Nasleđuje se predispozicija, ali da li će se bolest razviti zavisi i od životnog stila i preventivnih pregleda.
❓ Da li se mentalne bolesti prenose genetikom?
Postoji genetska predispozicija, ali okruženje, stres (povećanje kortizola na koji utiče stres) i način života imaju veliki uticaj na ispoljavanje. Pogledajte i kako prirodno do smanjenja kortizola.
Zaključak
Pitanje do kog kolena se nasleđuju bolesti važno je za svakog ko razmišlja o planiranju porodice i zdravlju. Iako genetika igra veliku ulogu, prevencija, redovni pregledi i zdrav način života značajno smanjuju rizike. Ako u porodici postoje ozbiljne nasledne bolesti, preporučuje se poseta genetičkom savetovalištu, a o tome pisali su i stručnjaci u MedlinePlus Genetics.
0 Коментари
Ostavi komentar: